Trišić Babić: Kancelarija će biti jedan od stubova međunarodnog pozicioniranja Republike Srpske

Vršilac dužnosti direktora Kancelarije za međunarodnu saradnju Republike Srpske Ana Trišić Babić, u intervjuu za „Glas Srpske“, govorila je o međunarodnom položaju Republike Srpske, globalnim geopolitičkim promjenama, evropskom putu BiH, odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama i Ruskom Federacijom, kao i o ulozi i budućim zadacima Kancelarije za međunarodnu saradnju.

Govoreći o geopolitičkom pristupu Republike Srpske, Trišić Babić je naglasila da on počiva na nekoliko osnova.

Prva je Dejtonski mirovni sporazum, ne kao prolazni dokument, već kao međunarodni ugovor koji je donio mir i definisao BiH kao složenu državnu zajednicu, dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Druga je ustavna pozicija Republike Srpske, koja nije poklon bilo koga, već rezultat istorijske borbe, političke volje i međunarodnog sporazuma.

Treća osnova, kako je navela, jeste nacionalni i kulturni identitet.

„Mi smo Srbi, dio smo evropske i hrišćanske civilizacije i to se ne može suspendovati radi bilo čijeg političkog komfora. Četvrta je racionalan interes – saradnja sa svima koji poštuju Republiku Srpsku, Dejton, dogovor i realnost. Zato smo prisutni na važnim adresama, razgovaramo, gradimo odnose i na Istoku i na Zapadu, ne pristajemo da nam bilo ko određuje sa kim smijemo da razgovaramo. Srpska je mala, ali nije beznačajna. Ona je važna za regionalnu stabilnost, a njena stabilnost zavisi od toga da bude uvažena, a ne ponižena. To je suština naše politike“, istakla je Trišić Babić.

Govoreći o sve prisutnijim raspravama o geopolitičkom pravcu Republike Srpske, ona je naglasila da se najprije treba osloboditi pogrešne pretpostavke da Srpska mora izabrati samo jedan pravac.

Republika Srpska, kako je istakla, više ne traži jedan geopolitički pravac kao da mora da stane u nečiji red, prihvati nečiju dogmu ili politički život podredi tuđim očekivanjima.

„Srpska se, sticajem okolnosti, te mudrom i hrabrom politikom Milorada Dodika, oslobodila okova takvog razmišljanja. Ne govorimo više o pravcu u jednini, nego o pravcima u množini. To znači da Srpska ne pristaje da bude zarobljena u lažnim dilemama. Ne prihvatamo da nam neko kaže da moramo da biramo između sebe i svijeta, niti da odnosi sa jednima moraju značiti neprijateljstvo prema drugima. Ne prihvatamo da mala zajednica, ako hoće da preživi i napreduje, mora da se odrekne sebe da bi bila prihvaćena“, navela je Trišić Babić.

Ona je naglasila da se u današnjem svijetu ozbiljno poštuju oni koji znaju ko su, šta hoće i šta neće.

Republika Srpska je, prema njenim riječima, regionalno i simbolički prepoznat geopolitički akter, ne zato što ima ogromnu vojnu, ekonomsku ili demografsku moć, već zato što ima jasnu političku volju, institucionalni kontinuitet, narod koji zna šta brani i rukovodstvo koje je pokazalo da neće trgovati suštinskim interesima.

„U vremenu kada se mijenja globalni poredak, ruše mnoge iluzije unipolarnog svijeta i ponovo otvara pitanje suvereniteta, tradicije, identiteta i prava naroda da sami odlučuju, Republika Srpska ima šta da kaže“, poručila je Trišić Babić.

Republika Srpska ne pristaje da bude instrument

Osvrćući se na kritike prema kojima Republika Srpska nema pravo na veću dozu samostalnosti u domenu spoljne politike, Trišić Babić je istakla da je potrebno napraviti razliku između kritike zasnovane na argumentima i političkih nastojanja da se Srpskoj ospori svako pravo koje nije moguće kontrolisati iz Sarajeva.

Prema njenim riječima, politika stalnog čekanja gotovih rješenja spolja dovodi do toga da domaći politički akteri prestaju da budu akteri i postaju instrumenti.

„A Srpska na to ne pristaje. Ne želimo biti ničiji eksponent. Ne želimo ni da BiH bude kolonijalni prostor u kojem se domaći akteri samo postrojavaju pred tuđim odlukama. Srpska insistira na tome da bude akter, jer onaj ko je akter može da sačuva sebe“, naglasila je Trišić Babić.

Ona je navela da bi BiH mogla imati racionalnu i realnu zajedničku spoljnu politiku kada bi u Sarajevu postojala spremnost da se ona definiše u skladu sa ustavnom strukturom zemlje i interesima tri konstitutivna naroda.

„Ali ako nemate partnera za dogovor, ne možete dozvoliti da vas tuđa pasivnost ili servilnost odvede u političko samoukidanje. Srpska mora imati prostor za djelovanje, jer ima odgovornost prema narodu. Znamo nadležnosti BiH i ne tražimo haos“, istakla je.

Povratak nadležnosti i Dejtonski sporazum

Govoreći o povratku nadležnosti i jačanju autonomije koju je Republika Srpska dobila Dejtonskim mirovnim sporazumom, Trišić Babić je naglasila da je vrijeme potvrdilo da BiH ne može biti stabilna ako se gradi protiv Republike Srpske, srpskog naroda i Dejtonskog sporazuma.

Ona je istakla da taj proces nije lak, da nije završen niti se može dogoditi sam od sebe, kao i da nije bez rizika, ali da politika koja brani ustavnu poziciju Republike Srpske više nije usamljen glas koji je moguće ignorisati.

„Sve više ljudi u međunarodnoj zajednici razumije da je model koji je nametan u BiH bio pogrešan, a polazio je od ideje da je moguće postepeno isprazniti Srpsku od nadležnosti, prenijeti stvarnu moć na nivo koji nema unutrašnji konsenzus, a onda sve to nazvati funkcionalnošću. To je politička obmana“, rekla je Trišić Babić.

Prema njenim riječima, povratak nadležnosti nije pitanje političke tvrdoglavosti, već vraćanja BiH u okvir koji može obezbijediti mir i stabilnost, a taj okvir je Dejtonski mirovni sporazum.

„Uvjerena sam da će ta ideja, korak po korak, dobijati sve više prostora“, naglasila je.

OHR kao koncept kojem ističe vrijeme

Govoreći o ulozi Kancelarije visokog predstavnika u BiH, Trišić Babić je OHR ocijenila kao instituciju bez demokratskog legitimiteta i presedan u savremenom svijetu po dužini trajanja i obimu političkog uticaja.

„OHR je civilizacijski nonsens. Ne postoji mjesto i epoha u posljednjih 150 godina u kojoj je nešto slično trajalo toliko dugo nakon rata i sukoba, a da se još predstavlja kao normalan mehanizam upravljanja“, istakla je.

Prema njenim riječima, OHR odgovara onima koji u BiH i dalje vide prostor za eksperiment, a ne za demokratiju, odnosno onima kojima odgovara postojanje spoljnog instrumenta koji može prekinuti unutrašnji politički proces i nametnuti rješenje kada politički dogovor ne odgovara određenim centrima moći.

„OHR nije samo kancelarija. On je koncept. Koncept kolonijalnog upravljanja, koncept suspendovane demokratije i koncept stalne krize. Da, smatram da je taj koncept na kraju. To ne znači da će nestati sutra ujutro, ali znači da istorijski ističe njegovo vrijeme. Svijet se mijenja“, rekla je Trišić Babić.

Ona je dodala da u tom novom svijetu Republika Srpska postoji kao diplomatska i politička činjenica.

„Nju možete voljeti ili ne voljeti, ali je ne možete izbrisati. OHR, sa druge strane, sve više postoji kao podsmijeh konceptu demokratije, vladavine naroda i pravne države. I zato će završetak OHR-a biti dobar ne samo za Srpsku, nego i za BiH u cjelini“, naglasila je.

Evropski put mora biti zasnovan na realnosti BiH

Trišić Babić je naglasila da je strateško opredjeljenje Republike Srpske članstvo u Evropskoj uniji, ali i da Republika Srpska ima pravo da ukaže na probleme koji su pratili proces evropskih integracija BiH.

„Srpska je u Evropi, a imamo pravo da kažemo da je proces evropskih integracija prema BiH u momentima bio maliciozan. Naša iskrena želja da budemo tamo gdje pripadamo je zloupotrebljavana kao instrument pritiska. Briselska birokratija je, nažalost, u više navrata pokušala da tu želju pretvori u mehanizam političkog preoblikovanja BiH i Srpske. Nije se tražilo samo da ispunimo standarde, nego da postanemo nešto što nismo“, istakla je.

Ona je naglasila da Republika Srpska ne traži ništa što joj ne pripada, ali da neće odustati od svojih prava, institucija i identiteta u okviru dejtonske BiH.

„I nismo naivni da povjerujemo da je, pored Belgije, Njemačke, Austrije i još decentralizovanih evropskih država, uslov za evropski put to da se Srpska sama poništi. To nije evropski standard, već politički zahtjev upakovan u evropsku frazu“, rekla je Trišić Babić.

Prema njenim riječima, uklanjanje OHR-a iz dnevne politike i odlučivanja bilo bi preduslov za racionalan pogled Evropske unije na BiH.

„Nepravilnosti se ispravljaju tako što se prestane s njima, vrati poštovanje Dejtona i domaćim akterima dozvoli da preuzmu odgovornost. Evropski put može biti uspješan samo ako je zasnovan na realnosti BiH, a realnost BiH je Dejton“, istakla je.

Trišić Babić je izrazila uvjerenje da će BiH postati dio Evropske unije, ali kao ono što jeste, a ne kao ono što neko u Sarajevu ili Briselu želi da od nje napravi.

Ona je istakla da su upravo predstavnici Republike Srpske u aktuelnom mandatu uradili najviše na evropskom putu, te da oni koji se najviše pozivaju na Evropsku uniju, i u Briselu i u Sarajevu, taj put često najviše koče jer ga ne posmatraju kao proces standarda, dogovora i reformi, već kao instrument pritiska na Republiku Srpsku.

„Za nas evropski put nije problem. Problem je kada neko pod evropskim putem podrazumijeva ukidanje Srpske, prenos nadležnosti bez dogovora, suspenziju Dejtona i političko disciplinovanje srpskog naroda. Na to nikada nećemo pristati. Ne postoji takav put, ni evropski ni bilo koji drugi, zbog kojeg bismo pristali da se sami ukinemo. Uskoro će postati jasno da se pristup mora promijeniti“, poručila je.

Otvoreni odnosi i sa SAD i sa Ruskom Federacijom

Govoreći o odnosima sa velikim međunarodnim akterima, Trišić Babić je istakla da je za Republiku Srpsku racionalno, prirodno i odgovorno da nastoji da ima najbolje moguće odnose sa svim velikim i važnim akterima, uključujući Sjedinjene Američke Države i Rusku Federaciju.

To, kako je naglasila, nije pitanje simpatija ili emocija, već ozbiljne politike.

„Mala zajednica koja živi na osjetljivom prostoru ne smije sebi dozvoliti luksuz da razmišlja dogmatski. Naš interes je mir, stabilnost, očuvanje Srpske, poštovanje Dejtona, ekonomski razvoj i politička vidljivost“, rekla je.

Sa svima koji to razumiju ili su spremni da čuju stavove Republike Srpske treba razgovarati, istakla je Trišić Babić, dodajući da ne postoji nijedan razuman razlog da Srpska sama sebi zatvara vrata.

„Naša politika je da vrata držimo otvorenim, ali da kroz njih ne ulazimo pognute glave. Odnosi sa Ruskom Federacijom su za Republiku Srpsku važni, istorijski, politički i diplomatski, ali važno je da imamo otvorene i sadržajne odnose sa SAD. Da li su postojeće veze na nivou na kojem želimo da budu? Sa nekima jesu bolje, s nekima treba mnogo raditi“, navela je.

Ona je istakla da se i u tom pogledu stvari mijenjaju i da je Republika Srpska pokazala da ne vodi politiku inata, već politiku interesa.

„Ne tražimo da bilo ko prihvati sve naše stavove bez razgovora. Tražimo da nas čuju, da nas uvažavaju i da ne polaze od unaprijed napisanih optužnica protiv Srpske. Srpska neće biti protiv Rusije da bi se nekom dokazala na Zapadu, niti će biti protiv Zapada da bi bilo kome slala poruku. Mi smo za Srpsku. To je naša polazna i završna tačka“, naglasila je Trišić Babić.

Kancelarija kao jedan od stubova međunarodnog pozicioniranja Republike Srpske

Govoreći o osnivanju i budućoj ulozi Kancelarije za međunarodnu saradnju Republike Srpske, Trišić Babić je naglasila da njeno osnivanje nije samo opravdano, već neophodno.

„Prvi zadatak je da Srpska bude prisutna tamo gdje se o njoj govori, da se čuje njen glas i argumentovano i dokumentovano predstavlja njena pozicija. To nije paralelna diplomatija, kako neki zlonamjerno žele da predstave. To je odgovorna institucionalna komunikacija sa svijetom“, istakla je.

Trišić Babić je naglasila da Kancelariju vidi kao jedan od stubova međunarodnog pozicioniranja Republike Srpske, koja nije velika po teritoriji, ali je politički značajna, geopolitički prepoznata i institucionalno zrela.

„To se ne dešava samo od sebe. To je rezultat politike predsjednika Milorada Dodika i institucija, koje su odbile da budu pasivan objekat tuđih odluka. Naša obaveza je da tu poziciju učvrstimo, proširimo krug prijatelja i partnera i pokažemo da je Srpska faktor stabilnosti, predvidljivosti i racionalnog dijaloga“, zaključila je Trišić Babić.